Maj. Prelepo jutro u Mistik Folsu.
Dejmon Salvator, vampir od svojih 150 godina, sedeo je na svojoj koznoj fotelji i citao knjigu uz obaveznu casu viskija. Knjiga nikako nije mogla da mu drzi paznju, pa je on s vremena na vreme bacao radoznale poglede kroz prozor. Bez obzira na to sto je proziveo citav jedan I po vek, on se jos uvek veselio nekim sitnim ljudskim radostima. Kao sto su lepi suncani dani, cvrkut ptica, pupoljci, miris cvetnog polena, ozelenele krosnje … Taj deo njega je bio ljudski jos uvek i bio ga je svestan. Mrzeo ga je. Iz razmisljanja ga prenu Ketrin, promeskoljivsi se u krevetu pored.
-
Dobro jutro! Opet analiziras svoju ljudsku stranu Dejmone? Sss ... necu nikom reci, rece Ketrin saleci se. Namignu mu I ode pod tus. Dejmon ju je pratio pogledom I jedva je odoleo iskusenju da joj se pridruzi posto ga je izazivacki dozivala rukom.
Iritiralo ga je to sto ga je Ketrin poznavala bolje nego bilo ko drugi. Znala je sve sto on misli, kako ce odregovati I sta ce uraditi. To mu se nikad nije dopadalo. Zato je davao sve od sebe da radi suprotno od onoga sto je od njega ocekivala. Vratio je pogled na knjigu. Ketrin mu dobaci razocaran pogled I nestade iza vrata kupatila.
***
Nesto kasnije tog dana dok je slagao knjige na policu, s ledja mu pridje Ketrin.
Nije je ni primetio.
Svaka joj cast na brzini. Sa godinama postaje sve bolja I bolja, pomislio je.
Munjevito se okrenuo I pribio je uz policu za knjige.
-
Sta zelis Kejt? Nisam raspolozen slagao je.
-
Mogu li ja da uradim nesto povodom toga? pitala je otkopcavajuci mu kosulju.
Strast izmedju njih dvoje je bila skoro opipljiva. Tako pribijeni jedno uz drugo iscekivali su da se prepuste trenutku. Pogledali su se, nasmesivsi se. To je bilo to.
Iznenada ulazna vrata se otvorise uz tresak. Dejmon I Ketrin se nevoljno razdvojise.
Ispred njih su stajali Stefan Salvator, Dejmonov brat I Elena Gilbert, Stefanova devojka. Imali su svoje cuvene zabrinute face. Dejmon se u tom trenutku pitao da li oni imaju makar malo zabave u zivotu.
-
Eldric je u gradu, progovorio je Stefan posle par trenutaka tisine.
-
Hoce li moje propale I nesrecne ljubavi prestati vec jednom da me proganjaju? Mislim, zaista sam svesna da za sobom ostavljam slomljena srca I spaljenu dusu, ali ovo vec nema smisla!, rekla je Ketrin ironicno se osmehujuci, pribivsi se uz Dejmona.
Elena prevrnu ocima.
-
Ne budi tako samoziva Ketrin! Ne vrti se svet oko tebe!
Eldric se ne pojavljuje tek tako. Mora da ima jak razlog. Ipak je on mag. Ovaj put Ketrin I Dejmon prevrnuse ocima I nastavise toboze da slazu knjige.
Ketrin svojom mimikom, govorom tela I izrazom lica nije govorila nista. Ali joj se zato u ocima mogao videti katastrofalni haos. Izbegavala je njihove poglede.
Stefan rece kako ide da obavesti ostale i projuri kroz vrata,isto onako kako je malopre usao.
Elena, Dejmon I Ketrin ostase sami.
-
Mogu li nekako da pomognem?, Elena prekide tisinu.
Ketrin I Dejmon se pogledase a zatim prasnuse u smeh.
-
Kakva ironija!, rece Ketrin srucivsi Eleni u ruke hrpu knjiga.
Zatim se okrenu ka Dejmonu povukavsi ga za kosulju ga spavacoj sobi.
Elena je cutke nastavila da slaze knjige.
***
Sutradan, Ketrin je ustala iz kreveta pre Dejmona.
Cim je otvorila oci primetila je da nesto nije u redu. Vazduh u sobi bio je ledeno hladan.
Prozori su bili zamagljeni sa tragovima leda po staklu. Kroz zamagljene prozore, nadzirala je sneznu belinu. Izasla je ispred kuce da se licno uveri u ono sto vidi.
Videla je sneg na krovovima I obelele krosnje.
Ispred nje, u belom kaputu do poda, s podignutom kragnom I belim izrezbarenim stapom sa vucjom glavom, sede kose I sa oziljkom na licu, stajao je Eldric. Glavom I bradom. I ledeno se osmehivao svojim sivim macjim ocima I blestavo belim vucjim zubima.
Stajali su jedno naspram drugog u tisini snezne idile I dugo se posmatrali.
-
Sta mu se desilo sa licem? Zasto je dosao? Sta zeli sad, posle toliko vremena? Da li je ovo kraj?,
to su bile misli koje su se nevidjenom brzinom vrzmale po Ketrininoj glavi u tom trenutku.
-
Sreo sam se sa Gretom Martin. Opasna mala vestica. Osetljiva je na spomen brata i oca.
Luka i Dzons Martin? Poznato mozda? Odatle oziljak.
Dosao sam po rubin, mada sam siguran da si ti to vec znala.
Zelim vecni zivot, mada si I to vec sigurno znala.
I da, ovo je kraj.Odgovarao je Eldric svojim prodornim glasom na njena pitanja iz glave.
Ketrin se nije nimalno zacudila. Ipak je on mag.
-
Rubin neces dobiti Eldrice, rekla je Ketrin mirno.
Eldric koji ocigledno nije navikao na odbijanje, prvo je napravio iznenadjen izraz, a ubrzo zatim prasnuo u smeh. Ketrin ga je I dalje mirno posmatrala.
Znala je da je nece ubiti. Poznavala mu je dusu. Kao sto je poznavala I Dejmonovu I dusu svakog drugog muskarca sa kojim je nekad bila iole bliska. Samo sto vecina tih muskaraca dusu nikad nije ni posedovala. Eldric je upravo bio jedan od njih.
***
Upoznala je Eldrica dva dana nakon sto je postala vampir. Lutala je okolo, sama, gladna I besna. Bila je novorodjeni, zenskI, neizivljeni vampir. On ju je nasao I uzeo pod svoju zastitu.
Njih dvoje se se lako i brzo pronasli jedno u drugom I izgradili su jedan jak odnos od poverenja.
Jednog dana, Eldric joj je poklonio oglicu sa malim crvenim draguljem na kom je bio utisnut pentagram. Izjavio je da samo njoj veruje I da joj ga zato i poklanja.
Morala je da se zakune da ce ga cuvati svojim zivotom.
Bili su sve jedno drugom i Ketrin je bez pogovora pristala I zahvalila se na poklonu.
Posle nekog vremena pocela je da se zanima za rubin na svojoj ogrlici … Znala je da joj Eldric nece ispricati sta taj dragulj zapravo predstavlja, pa je odlucila da to sama istrazi. Dugo je trazila bilo sta sto bi joj pomoglo da resi zagonetku. Trazila je po magovim knjigama, spisima, beleskama, dnevnicima, ali nikad nista nije nasla. Kad je vec pomislila da odustane, nasla je jednu rodjendansku cestitku. Pored uochljivo nacranog pentagrama na cestitci je pisalo:
Dragi Eldrice,
zelim ti srecan rodjendan!
Dugo sam radila na ovome I znam da je ovo jedino sto zelis na ovom svetu.
Ovaj crveni rubin sto ti saljem ovom prilikom predstavlja tvoj neprocenjivi poklon.
Daje vecni zivot.
Ovaj rubin ne smes drzati kod sebe. Moras ga dati osobi od poverenja za koju znas da ce cuvati rubin, ma sta da se desi. Kad ga posle par godina budes dodirnuo, postaces besmrtan.
Postoji jos nesto sto bi trebalo da znas. Kad od doticne osobe budes uzimao rubin nazad, moras je zrtvovati. U suprotnom, svet ce obuhvatiti tama. Mislim da oboje znamo sta to znaci. Ljudi ce biti istrebljeni. Vampiri I vukodlaci ce vladati svetom. Vestice ce im biti robovi. To ne sme da se desi. Nemoj da me izneveris.
Voli te I pozdravlja tvoja stara prijateljica,
Emili Benet
Kada je Ketrin tad, pre petsto godina zavrsila sa citanjem cestitke, spakovala se sto je brze mogla I napustila magov dom.
Mag nije isao za njom jer je znao da ce je naci u svakom trenutku kada god bude zeleo.
I eto ga sad, stoji ispred nje, ne skidajuci pogled sa oglice koja je visila na njenom vratu.
Eldric nije dosao ovde da bi gubio vreme sa njom.
U jednom trenutku mag pucnu prstima I oglica se otkinu sa Ketrininog vrata I polete njemu u saku. Lupio je vrhom svog belog stapa po oglici. Vucja glava dodirnu rubin.
Munja je pocepala nebo. Zatim je svet obuzela tama.
***
Otvorila je oci. Dejmon je lezao pored nje, poluotkriven, rascupane kose sa stasvenim ugrizima na vratu.
Jednostavno, bozanstven kao I uvek.
Pogledala je kroz prozor.
Maj mora da je najlepsi mesec u godini, rece s olaksanjem I nasmeja se glasno.
Poljubila je Dejmona i otisla da se obuce. Zatim je izasla ispred kuce da sa divljenjem posmatra prolece.
Zatvorila je oci I slusala prirodu. Osmeh joj se nije skidao sa lica.
Otvorila je oci. Pogled joj je ostao zamrznut.
Videla je sneg na krovovima I obelele krosnje.
Ispred nje, u belom kaputu do poda, s podignutom kragnom I belim izrezbarenim stapom sa vucjom glavom, sede kose I sa oziljkom na licu, stajao je Eldric. Glavom I bradom. I ledeno se osmehivao svojim sivim macjim ocima I blestavo belim vucjim zubima.
Stajali su u tisini snezne idile.
Opet.
Home 
Register 
Log in 
Subject: ~ Predskazanje Pentagrama ~ 
^^
Taaaako tacno!
Once you go dead, no one's better in bed! 
